Za početak, moramo ukratko razumeti značenje održivog razvoja. Prva definicija nastala je 1987. godine kao: „Razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“ (Lebel i Kane, 1989)
Zamišljen je da bude spoj i ravnoteža između ekološkog, društvenog i ekonomskog razvoja koji je takođe poznat i kao „Kvadratura kruga“ (Robinson, 2004).
Turizam je velika industrija koja je zaradila 2 triliona dolara i doprinela BDP -u 2011. Takođe je drugi najvažniji izvor deviza za 40 najsiromašnijih zemalja sveta i zapošljava oko 200 miliona ljudi.
Sve veći broj svetskih destinacija otvara se i ulaže u turizam, pretvarajući turizam u ključni pokretač društveno-ekonomskog napretka kroz izvozne prihode, otvaranje radnih mesta, preduzeća i razvoj infrastrukture. Međunarodne turističke posete pokazale su praktično neprekidan rast – sa 25 miliona 1950.godine na 278 miliona 1980. godine, 528 miliona 1995. i 1087 miliona 2013. godine.
Između 2010. i 2030. očekuje se da će turističke posete zemljama u razvoju porasti dvostruko više od turističkih poseta naprednijim zemljama. Tržišni udeo zemalja u ekonomskom razvoju povećao se sa 30% 1980. godine na 47% 2013. godine, a očekuje se da će dostići 57% do 2030. godine, što je ekvivalentno sa preko milijardu međunarodnih poseta turista (Data.wordbank.org, 2014). Međutim, turizam sam po sebi koncentriše mnogo truda i sredstava na društveno-ekonomske faktore održivog razvoja, izostavljajući faktore životne sredine. Zbog toga je veoma sporno da li sam turizam kao industrijska grana može pomoći u postizanju održivog razvoja bez poštovanja sva tri faktora.
Ekoturizam se predstavlja kao grana koja se dotiče društvenih, ekonomskih i ekoloških faktora koji doprinose održivom razvoju. Ekoturizam je najbrže rastući sektor turističke industrije. Istovremeno, nudi potencijal za generisanje deviznih prihoda, stvaranje lokalnih mogućnosti za zapošljavanje, promovisanje ekološke svesti , podstiče očuvanje prirode i samoodrživo upravljanje javnim i privatnim zemljištem.
Za početak je potrebno jasnije odrediti značenje ekoturizma (Wearing and Neil, 1999). Taj termin je u svetu poslednjih godina dobio na popularnosti. Postoji mnogo različitih definicija šta je zaista ekoturizam. Prema Društvu za ekoturizam, definiše se kao svrsishodno putovanje u prirodna područja radi razumevanja kulture i prirodne istorije životne sredine; vodeći računa da se ne promeni integritet ekosistema; stvaranjem ekonomskih mogućnosti koje očuvanje prirodnih resursa čine korisnim za lokalno stanovništvo (Mitchell, 1999).
Madagaskar
Često se ekoturizam predstavlja kao jedan od primarnih puteva kojim ostrva ili druga ekološki ranjiva područja mogu postići održivi razvoj. Eko-ostrva kao turističke destinacije su najlepše za ekoturizam jer se broj posetilaca na ostrvu može i kontrolisati i pratiti. Odličan primer koji sadrži sve osnove odgovarajućeg ekoturizma je jedno od najvećih ostrva na svetu, ostrvo Madagaskar.
Na Madagaskaru živi oko 200.000 poznatih biljnih i životinjskih vrsta. 90 odsto ovih vrsta je retko .To je i jedino mesto na svetu na kome se mogu videti do 70 vrsta lemura i one predstavljaju „brend“ zemlje za privlačenje eko-turista(J.C. Lewis, 2014) . Broj turista se na ostrvu povećao 44,5% od 1999. do 2007. godine (Nacionalni parkovi Madagaskara, 2014). Nacionalni parkovi Madagaskara koji su dom za sve vrste lemura na ostrvu, poznati su kao prvenstveno eko-turistička destinacija sa preko 55% turista koje samo na tom mestu provode vreme na Madagaskaru (Christie and Crompton, 2003).
Prema podacima Svetske banke, turizam na Madagaskaru je porastao sa 196.000 na 256.000 u samo dve godine od 2010. godine (Data.worldback.org, 2014). Nacija ima potencijal da postane glavno eko-turističko odredište, međutim, njena infrastruktura je ozbiljno nerazvijena, i biodiverzitet divljih životinja je ugrožen šumskim i stepskim požarima, kultivacijom kultura rezivanjem i spaljivanjem, neorganizovanom ispašom stoke i ilegalnom trgovinom divljim životinjama
Kako bi se pomoglo lokalnim zajednicama u nekim od ovih neodrživih praksi, WWF je razvio eko-turističke aktivnosti koje su koristile za razvoj lokalnim zajednicama, a istovremeno štitile prirodne resurse područja. Izgrađene su male seoske infrastrukture koje će zadovoljiti potrebe turističkih posetioca na izletima, kao i korišćenje usluga lokalnih vodiča u nacionalnom parku (VVF, 2009). Siromaštvo, posebno u ruralnim područjima, jedan je od glavnih uzroka široko rasprostranjene degradacije životne sredine koja je uočljiva na Madagaskaru i kroz razvoj ekoturizma, WWF je pomoglo da se ljudima u lokaalnoj zajednici Mdagaskara pruži pravi ekonomski podsticaj za brigu o biodiverzitetu koji ih okružuje. .
Ekoturizam na Madagaskaru može stvoriti znatne iznose prihoda i zaposliti veliki broj lokalnog stanovništva bez nanošenja značajne ekološke štete. Cena koju eko-turisti plaćaju da svedoče o prirodnim lepotama zemlje daje ljudima u lokalnoj zajednici i ruralnoj sredini direktan podsticaj za očuvanje životne sredine oko njih. Takođe dodeljuje vrednosti ekosistemu i većina turista je spremna da plati direktno za očuvanje prirode i prirodnih resursa u obliku ulaznih taksi u park i angažovanje lokalnih vodiča (Colquhoun, 2014).
Postoje mnoge turističke agencije koje pomažu zajednici i doprinose održivom razvoju. Terra Incognita ECOTOURS je nominovana kao „Best Tour Operator“ na manifestaciji 2006 First Choice Responsible Tourism Awards. Organizovala je grupe od 16 pojedinaca koje su putovale po Madagaskaru kako bi 10 dana razgledale njegovu prirodnu divljinu. Agencija je zapošljavala lokalne seljane kao vodiče, a troškovi putovanja (5.032 funte/osoba) doprinose rastu ekonomije i budućem razvoju Madagaskara. Osim toga, 250 funti troškova je donirano SIMPONI, neprofitnoj organizaciji za razgovore i istraživanje sa sedištem na Madagaskaru (Simpona.org, 2008). Njihova praksa nam je pravi primer da je ekoturizam na ostrvu Madagaskar primarni put za postizanje održivog razvoja. Ovakve aktivnosti poštuju i ekološke i društvene, i ekonomske faktore za održivi razvoj. Prihod ostvaren od turizma pomaže jačanju ekonomije. Otvaraju se radna mesta i među stanovnicima ostrva je prisutan osećaj odgovornosti prema prirodi. Naglašen je socijalni faktor gde ljudi u zajednici, rade zajedno na očuvanju prirodnih resursa, biljaka i životinja i ekosistema, čime se stavlja fokus na faktor očuvanja životne sredine.
Maldivi
Primeri dobre prakse u svetu dokazuju da je održivi razvoj itekako ostvariv.
Drugi primer bili bi Maldivi, čija privreda uglavnom zavisi od turizma. Turiste privlače prirodni resursi zemlje. U finansijskom smislu, glavni ekonomski uspeh na Maldivima je bio razvijeni turizam. Sa manje od 1000 posetilaca 1972. godine, posećenost ostrva se povećala se na preko 958.000 posetilaca u 2010. godini. Porast turističke potražnje je prouzrokovao da se od samo 2 odmarališta na ostrvu, razvije više od 67. odmarališta (Brown et al., 1995).
Ekonomija Maldiva u velikoj meri zavisi od ribarstva i turizma, koji su glavni izvori deviznih i državnih prihoda, i koji zajedno čine direktno oko 40 % bruto domaćeg proizvoda, dok posredno predstavljaju mnogo veći dio BDP -a. U pogledu zaposlenosti, ova dva sektora čine više od trećine ukupne zaposlenosti nacije, prema rezultatima popisa iz 2000. godine sa 28% poreskih prihoda koji potiču od samog turizma (Maldivi Monetarna uprava, 2014). Maldivi su poslednjih godina doživeli brz ekonomski rast i razvoj, podržani dinamizmom u turističkom sektoru. Međutim, sektor u ekoturizamu je doživeo i veliki ekonomski pad, 2004.godine kada je cunami naneo štetu ostrvu , samim tim i turističkoj posećenosti i razvijenosti zemlje. Izazov za razvoj ostrva su zato i druge strategije održivog razvoja .
Singapur
Sa druge strane, primer ostrva sa slabom ekonomijom koja se razvila u modernizovanu urbanu zemlju bez primarne upotrebe ekoturizma je Singapur. Pre pedeset godina, grad-država Singapur bila je nerazvijena zemlja sa BDP-om po stanovniku manjim od 320 USD. Danas je to jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Njegov BDP po glavi stanovnika porastao je na neverovatnih 60.000 američkih dolara, što ga čini šestim najvišim u svetu na osnovu podataka Centralne obaveštajne agencije (Sugimoto, 2011). Prihvatajući globalizaciju, kapitalizam slobodnog tržišta, obrazovanje i strogu pragmatičnu politiku, zemlja je uspela da prevaziđe njihove geografske nedostatke i postane lider u globalnoj trgovini.
Više od sto godina Singapur je bio pod britanskom kontrolom. Nakon sticanja nezavisnosti, Singapur je nastavio da ima problema. Većina od tri miliona stanovnika grada-države bila je nezaposlena. Više od dve trećine njegovog stanovništva živelo je u sirotinjskim četvrtima i skvoter naseljima na rubu grada (Huff, 1994). Nedostajali su mu prirodni resursi, kanalizacija, odgovarajuća infrastruktura i odgovarajuće snabdevanje vodom. Lideri Singapura su tada odlučili da eksperimentišu sa globalizacijom kako bi razvili svoju zemlju. Samo 7 godina kasnije, jedna četvrtina singapurskih proizvodnih firmi bila je u stranom vlasništvu ili u zajedničkim kompanijama, a i SAD i Japan su bili glavni investitori (Lin-Yeok, 1996).
Singapur je danas industrijalizovano društvo i trgovina nastavlja da igra centralnu ulogu u njegovoj ekonomiji. Luka Singapur je sada najprometnija luka na svetu koja nadmašuje Hong Kong i Roterdam. Turistička industrija Singapura takođe napreduje i privlači preko 10 miliona posetilaca godišnje (Sugimoto, 2011). Grad-država ima zoološki vrt, noćni safari i rezervat prirode. Zemlja je nedavno otvorila dva najskuplja svetska integrisana kazino odmarališta u the Marina Bay Sands i the Resorts World Sentosa. Medicinski i kulinarski turizam su postali prilično razvijeni i popularni u zemlji, zahvaljujući mozaiku kulturnog nasleđa i naprednoj medicinskoj tehnologiji (Zhou ,2014).
Međutim, njihov primarni put ka postizanju održivog razvoja bio je kroz industrijalizaciju i trgovinu, gde je privreda jačala stvaranjem mogućnosti za zapošljavanje, uz minimiziranje štete po životnu sredinu, čime su se dotakla sva tri faktora održivog razvoja u različitoj meri.
Turizam je velika industrijska grana sa ogromanim potencijalom i mogućnostima. Njegov razvoj može doprineti održivom razvoju i smanjenju siromaštva, posebno u zemljama u razvoju koje su privlačne turističkim posetiocima sa svojim raznolikim i na nivou razvijenim biodiverzitetom i prirodnim lepotama. Međutim, turizam je takođe ispunjen društvenim i ekološkim problemima. Na razne načine označene kao „eko-turističke“ , „ za održivi turizam“ ili „ za odgovorni turizam“, različite kompanije i turoperatori tvrde da ozbiljno shvataju svoj uticaj na okolinu i lokalnu zajednicu . Takođe u porastu je i potražnja turista za destinacijama čijem očuvanju i razvoju mogu da doprinesu svojom posetom i aktivnostima, što se vidi po porastu „volontiranja“.
Međutim, ovi noviji oblici turizma su povezani sa brojnim pitanjima, a s obzirom na upotrebu oznaka „zeleno“ i „eko“ kao sredstva za marketing i reklamu, teško je razlikovati istinski odgovoran i na prirodnim principima znasnovan turizam od „ekološkog pranja“. Ekoturizam nije uvek odgovor i rešenje za probleme očuvanja i održivosti razvoja. Ukoliko se sprovede uz pažljivo planiranje i kao deo šire strategije očuvanja životne sredine, to može biti jedno od mnogih sredstava za rešavanje pitanja očuvanja životne sredine i razvoja. Osim toga,ekoturizam je efikasniji kada je organizovan samoodrživo u lokalnoj zajednici. Na taj način se podstiče i društveni , solidarni aspekt održivog razvoja.
Thanks for the good article, I hope you continue to work as well.Спаситель на продажу
I really enjoy this theme youve got going on on your website. What is the name of the template by the way? I was thinking of using this style for the site I am going to put together for my class project.