Da li „ekoturizam“ pomaže u postizanju održivog razvoja ?


Za početak, moramo ukratko razumeti značenje održivog razvoja. Prva definicija nastala je 1987. godine kao: „Razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“ (Lebel i Kane, 1989)
Zamišljen je da bude  spoj i ravnoteža između ekološkog, društvenog i ekonomskog razvoja koji je takođe poznat i kao „Kvadratura kruga“ (Robinson, 2004).



EKO-OSTRVA

Madagaskar


Često se  ekoturizam  predstavlja kao jedan od primarnih puteva kojim ostrva ili druga ekološki ranjiva područja mogu postići održivi razvoj. Eko-ostrva kao turističke  destinacije su najlepše za ekoturizam jer se broj posetilaca na ostrvu može i kontrolisati i pratiti. Odličan primer  koji sadrži sve osnove odgovarajućeg ekoturizma je jedno od najvećih ostrva na svetu, ostrvo Madagaskar.
Na Madagaskaru  živi oko 200.000 poznatih biljnih i životinjskih vrsta. 90 odsto ovih vrsta je retko .To je i jedino mesto na svetu na kome se mogu videti do 70 vrsta lemura i one  predstavljaju „brend“ zemlje za privlačenje eko-turista(J.C. Lewis, 2014) . Broj turista se na ostrvu povećao 44,5% od 1999. do 2007. godine (Nacionalni parkovi Madagaskara, 2014). Nacionalni parkovi Madagaskara koji su  dom za sve vrste lemura na ostrvu,  poznati su  kao prvenstveno eko-turistička destinacija sa preko 55%  turista koje samo na tom mestu provode vreme na Madagaskaru (Christie and Crompton, 2003).


Prema podacima Svetske banke, turizam na Madagaskaru je porastao sa 196.000 na 256.000 u samo dve godine od 2010. godine (Data.worldback.org, 2014). Nacija ima potencijal da postane glavno eko-turističko odredište, međutim, njena infrastruktura je ozbiljno nerazvijena, i biodiverzitet divljih životinja je ugrožen  šumskim i stepskim požarima, kultivacijom kultura rezivanjem i spaljivanjem, neorganizovanom ispašom stoke i ilegalnom trgovinom divljim životinjama

Kako bi se pomoglo lokalnim zajednicama u nekim od ovih neodrživih praksi, WWF  je razvio  eko-turističke aktivnosti koje su koristile za razvoj lokalnim zajednicama, a istovremeno štitile prirodne resurse područja. Izgrađene su  male seoske infrastrukture koje će zadovoljiti potrebe turističkih posetioca na izletima, kao i korišćenje usluga  lokalnih vodiča u  nacionalnom parku (VVF, 2009). Siromaštvo, posebno u ruralnim područjima, jedan je od glavnih uzroka široko rasprostranjene degradacije životne sredine koja je uočljiva na Madagaskaru i kroz razvoj ekoturizma, WWF  je pomoglo da se ljudima u lokaalnoj zajednici Mdagaskara pruži pravi ekonomski podsticaj za brigu o biodiverzitetu koji ih okružuje. .

Ekoturizam na Madagaskaru može stvoriti znatne iznose prihoda i zaposliti veliki broj lokalnog stanovništva bez nanošenja značajne ekološke štete. Cena koju eko-turisti plaćaju da svedoče o prirodnim lepotama zemlje daje  ljudima u lokalnoj zajednici i ruralnoj sredini direktan podsticaj za očuvanje životne sredine oko njih. Takođe  dodeljuje vrednosti ekosistemu i većina turista je spremna da plati direktno za očuvanje prirode i prirodnih resursa u obliku ulaznih taksi u park i angažovanje lokalnih vodiča (Colquhoun, 2014).

Postoje mnoge turističke agencije koje pomažu zajednici i doprinose održivom razvoju. Terra Incognita ECOTOURS je nominovana  kao „Best Tour Operator“   na manifestaciji 2006 First Choice Responsible Tourism Awards. Organizovala je  grupe od 16 pojedinaca  koje su putovale po  Madagaskaru kako bi 10 dana razgledale njegovu prirodnu divljinu. Agencija je  zapošljavala lokalne seljane kao vodiče, a troškovi putovanja (5.032 funte/osoba) doprinose rastu ekonomije i budućem razvoju Madagaskara. Osim toga, 250 funti troškova je  donirano SIMPONI, neprofitnoj organizaciji za razgovore i istraživanje sa sedištem na Madagaskaru (Simpona.org, 2008). Njihova praksa nam je pravi primer  da je ekoturizam na ostrvu Madagaskar primarni put za postizanje održivog razvoja. Ovakve aktivnosti poštuju i ekološke i društvene, i ekonomske faktore za održivi razvoj. Prihod ostvaren od turizma pomaže jačanju ekonomije. Otvaraju se radna mesta i među stanovnicima ostrva  je prisutan osećaj odgovornosti prema prirodi. Naglašen je  socijalni  faktor gde ljudi u  zajednici, rade zajedno na očuvanju prirodnih resursa, biljaka i životinja i ekosistema, čime se stavlja fokus na faktor očuvanja životne sredine.



Maldivi


Primeri dobre prakse u svetu  dokazuju da je održivi razvoj itekako  ostvariv.
Drugi primer bili bi Maldivi, čija privreda uglavnom  zavisi od turizma. Turiste privlače prirodni resursi zemlje. U finansijskom smislu, glavni ekonomski uspeh na Maldivima je bio razvijeni turizam. Sa manje od 1000 posetilaca 1972. godine, posećenost ostrva se povećala  se  na preko 958.000 posetilaca u 2010. godini. Porast turističke potražnje je prouzrokovao da se od samo 2 odmarališta na ostrvu, razvije više od 67. odmarališta (Brown et al., 1995).
Ekonomija Maldiva u velikoj meri zavisi od ribarstva i turizma, koji su glavni izvori deviznih  i državnih prihoda, i koji zajedno čine direktno  oko 40 %  bruto domaćeg proizvoda, dok posredno predstavljaju mnogo veći dio BDP -a. U pogledu zaposlenosti,  ova dva sektora čine više od trećine ukupne zaposlenosti nacije, prema rezultatima popisa iz 2000. godine sa 28% poreskih prihoda koji potiču od samog turizma (Maldivi Monetarna uprava, 2014). Maldivi su poslednjih godina doživeli brz ekonomski rast i razvoj, podržani dinamizmom u  turističkom sektoru. Međutim, sektor u ekoturizamu  je doživeo i veliki ekonomski pad, 2004.godine kada je cunami naneo štetu ostrvu , samim tim i turističkoj posećenosti i razvijenosti zemlje. Izazov za razvoj ostrva su zato i druge strategije održivog razvoja .


Prednosti i mane

Ako je pravilno i na prirodnim osnovama organizovan, ulaganje u ekoturizam ima mnogo više prednosti nego mana. Nažalost, to je još uvijek novo područje studija i novi podsektor turističke industrije.
Primarni cilj ekoturizma je pomoć životnoj sredini, očuvanje prirodnih resursa, kao i pomoć lokalnim zajednicama i privredi. Osim toga, ekoturizam je industrijska grana koja ima potencijal za velike prihode od turista koji traže ekološki odmor ili ekološki prihvatljive aktivnosti (Pineda and Brebbia 2008). Jedna od mnogih prednosti ekoturizma je  što stvara džepove ekonomskog rasta u regijama koje nemaju alternativne izvore prihoda i zaposlenja, posebno u udaljenim i ruralnim regijama, pa samim tim se rešava i problem  siromaštva u ruralnim područjima .

Stvaraju se nove  mogućnosti za zapošljavanje lokalnog stanovništva razvijanjem ekoturizma.Osim toga,  takođe pomaže očuvanju životne sredine i njenih prirodnih resursa, divljih životinja i biljaka (Gurung and Seeland, 2009). Podsticaji za zaštitu ugroženih divljih životinjskih i binjnih vrsta i prirodnih predela,  pružaju se kroz sistemske šeme kao što je plaćanje usluga ekosistema (PES). Zauzvrat,razvoj ekoturizma  doprinosi i  lokalnom razvoju.  Podiže se  svest o važnosti i značaju  životne sredine i kulture i njihovom očuvanju,  kada posetioci posećuju ova područja kao ekoturističkih destinacija. Novac zarađen od ekoturizma može se koristiti za očuvanje životne sredine uj zemlji u kojij se razvija, kako bi prirodni resursi trajali duže (Kumar and Muradian, 2009).

Međutim, sa prednostima, dolaze i problemi i nedostaci. Glavni nedostatak je što često lokalno stanovništvo retko ima koristi od rasta svoje ekonomije. Koristi imaju  vlada, investitori, pa čak i turističke agencije. Stanovnici  lokalne zajednice dobijaju male podsticaje pored osnovnih sredstava za život . Za ekoturizam se kaže da je nešto vrlo prirodno, ali ljudi i dalje plaćaju pozamašan iznos turističkim agencijama da vide nešto ‘veštački stvoreno’ s nacionalnim parkovima i granicama u razvoju. Ekoturizam postaje sve popularniji širom svijeta, ali ima značajniju vrednost u zemljama u razvoju (Buckley, 2004).
Potrebe osiromašenih zajednica mogu se direktno sukobiti sa potrebama  kapitalizacije  rastuće turističke industrije. Programeri bi se mogli useliti i odrediti određena područja kao žarišta turizma, ne razmišljajući mnogo o uticaju koji će to imati na lokalne zajednice.

Ove zajednice mogu zavisiti od određenog  područja  za hranu i sklonište, poput projekta Chimpanzee, gdje poljoprivrednici nisu mogli uzgajati useve na određenim područjima, što je uticalo na njihovu egzistenciju (Wearing and Neil, 1999).
Da bi se minimizirali nedostaci ekoturizma, u nekim zemljama može se razvijati alternativni turizam. To je u odnosu na ekoturizam ,  manjeg obima sa više lokalnih mogućnosti, manje ekonomskih curenja i manje neželjenih uticaja. Kako su istaknuli Dearden i Harron (1994.), turisti alternativnog turizma često su zainteresovani za određenu atrakciju, bilo da se radi o određenoj životinji, pejzažu, kulturnom lokalitetu ljudi. Ovo se može uzeti u obzir u slučaju Madagaskara, gde živi najviše vrsta lemura na svetu.


URBANO OSTRVO

Singapur


Sa druge strane,  primer ostrva sa slabom ekonomijom koja se razvila u modernizovanu urbanu zemlju bez primarne upotrebe ekoturizma je Singapur. Pre pedeset godina, grad-država Singapur bila je nerazvijena zemlja sa BDP-om po stanovniku manjim od 320 USD. Danas je to jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Njegov BDP po glavi stanovnika porastao je na neverovatnih 60.000 američkih dolara, što ga čini šestim najvišim u svetu na osnovu podataka Centralne obaveštajne agencije (Sugimoto, 2011). Prihvatajući globalizaciju, kapitalizam slobodnog tržišta, obrazovanje i strogu pragmatičnu politiku, zemlja je uspela da prevaziđe njihove geografske nedostatke i postane lider u globalnoj trgovini.
Više od sto godina Singapur je bio pod britanskom kontrolom. Nakon sticanja nezavisnosti, Singapur je nastavio da ima problema. Većina od tri miliona stanovnika grada-države bila je nezaposlena. Više od dve trećine njegovog stanovništva živelo je u sirotinjskim četvrtima i skvoter naseljima na rubu grada (Huff, 1994). Nedostajali su mu prirodni resursi, kanalizacija, odgovarajuća infrastruktura i odgovarajuće snabdevanje vodom. Lideri Singapura su tada odlučili da eksperimentišu sa globalizacijom kako bi razvili svoju zemlju. Samo 7 godina kasnije, jedna četvrtina singapurskih proizvodnih firmi bila je  u stranom vlasništvu ili u zajedničkim kompanijama, a i SAD i Japan su bili glavni investitori (Lin-Yeok, 1996).


Singapur je danas industrijalizovano društvo i trgovina nastavlja da igra centralnu ulogu u njegovoj ekonomiji. Luka Singapur  je sada  najprometnija luka na svetu koja nadmašuje Hong Kong i Roterdam. Turistička industrija Singapura takođe napreduje i privlači preko 10 miliona posetilaca godišnje (Sugimoto, 2011). Grad-država  ima zoološki vrt, noćni safari i rezervat prirode. Zemlja je nedavno otvorila dva najskuplja svetska integrisana kazino odmarališta u the Marina Bay Sands i the Resorts World Sentosa. Medicinski  i kulinarski turizam su postali prilično razvijeni i popularni u zemlji, zahvaljujući mozaiku kulturnog nasleđa i naprednoj medicinskoj tehnologiji (Zhou ,2014).
Međutim, njihov primarni put ka postizanju održivog razvoja bio je kroz industrijalizaciju i trgovinu, gde je privreda jačala stvaranjem mogućnosti za zapošljavanje, uz minimiziranje štete po životnu sredinu, čime su se dotakla sva tri faktora održivog razvoja u različitoj meri.


Zaključak

Turizam  je velika industrijska grana sa  ogromanim potencijalom i mogućnostima. Njegov razvoj može doprineti održivom razvoju i smanjenju siromaštva, posebno u zemljama u razvoju koje su privlačne turističkim posetiocima sa  svojim raznolikim i  na nivou  razvijenim biodiverzitetom i prirodnim lepotama. Međutim, turizam je takođe ispunjen društvenim i ekološkim problemima. Na razne načine označene kao  „eko-turističke“ , „ za održivi turizam“ ili „ za odgovorni turizam“, različite kompanije i turoperatori tvrde da ozbiljno shvataju svoj uticaj na okolinu i lokalnu zajednicu . Takođe u porastu je i  potražnja turista za destinacijama čijem očuvanju i razvoju  mogu da doprinesu svojom posetom i aktivnostima, što se vidi po porastu „volontiranja“.

Međutim, ovi noviji oblici turizma su povezani sa brojnim pitanjima, a s obzirom na upotrebu oznaka  „zeleno“  i „eko“  kao sredstva za marketing i reklamu, teško je razlikovati istinski odgovoran i na prirodnim principima znasnovan turizam od  „ekološkog pranja“. Ekoturizam nije uvek odgovor i rešenje za  probleme očuvanja i održivosti  razvoja. Ukoliko se sprovede uz pažljivo planiranje i kao deo šire strategije očuvanja životne sredine, to može biti jedno od mnogih sredstava za rešavanje pitanja očuvanja životne sredine i razvoja. Osim toga,ekoturizam je efikasniji kada je organizovan samoodrživo u lokalnoj zajednici. Na taj način se podstiče i društveni , solidarni aspekt održivog razvoja.

One comment

Leave a Reply